Uvek smo to želeli. Uvek smo verovali da tako treba. 

Zajedničko vreme u prirodi, piknik, slobodan korak, noge na pedalama, zadivljujuće panorame koje želimo da udahnemo, prizori koji te podsete da smo svi neraskidivi deo nje, da joj treba verovati, da prirodu moramo voleti, bose noge na travi i otimanje oko lopte, otac i sin, nevešto razapet šator, ponos i zahvalnost u njegovim očima…

A onda, kao da se vreme ubrazalo, znali smo kako treba ali jednostavno nismo stizali.

Posao. Kuća. Obaveze. Umor i nemiran san. 

Protraćen vikend i ponovo na početak kola koje se za pet dana lako okrene. 

Zvuči čudno, ali pandemija, sila bez koje, čini nam se, smo i mogli, kao da nam je vratila moć da cenimo vikend, sadašnji trenutak, slobodno vreme. 

Ponovo progledali, jasno smo videli ono što je stvarno bitno – porodicu, prijatelje, zajedničko vreme na vazduhu, svetlosti, u prirodi, aktivan život koji nam je pomogao da se vratimo sebi.

Hoćemo li uspeti da zadržimo ovaj osećaj?

Hajde da ne dozvolimo kolu svakodnevice da nas ponovo za rukav povuče i u svoju monotoniju uvuče. 

Stari Beograd vas savetuje:  

U zgusnutom rasporedu, pronađite trenutak za planiranje. Možda će vam baš ta ideja o izletu, planini, reci, šumi, jezeru…pomoći da prebrodite radne dane otežale od stresa i obaveza. 

Oslobodite se suvišnog perfekcionizma, donesite odluku o pokretu i iskreno poverujte u nju! U ranac spakujte termos kafe, konzervu omiljene tune ili sardine, svratite u pekaru po vruć hleb i pustite da vas put u prirodu povede i sobom zavede.