Spremni za pokret!

Kako je konzervirana riba postala idealan saputnik?

 

Spremni za pokret! 

Isplanirali ste aktivan dan u prirodi i potrebna vam je hrana koja može da isprati svaki vaš korak.

Volimo situaciju kada je najlakše, u stvari, najbolje. 

Hajde da vidimo kako i zašto je konzervirana riba postala idealan saputnik svake avanture. 

Ako se najpre vratimo u daleku 1809 -tu, otkrićemo da je nakon dužih eksperimentsanja Francuz Nicolas Appert, na zahtev napoleonske vlade, koja je silno trebala način da osigura stabilno snabdevanje svoje velike armije, izmislio proces konzerviranja hrane. Njegova metoda se zasnivala na ideji hrane u bocama i staklenim teglama koje su se zagrevale na određenoj temperature, a zatim tako zagrejane čuvale neko vreme da bi se nakon toga, čvrsto zatvarale i čuvale sve do upotrebe. 

Englez Peter Durand patentirao je primenu limenih posuda, umesto staklenih boca 1810. 

Evropski metod konzerviranja hrane brzo se proširio i po Sjedinjenim Američkim Državama, pa je ta zemlja ubrzo postala svjetski lider u tom poslu, oni su unapredili postupke konzerviranja i automatizovali način proizvodnje, brojnim tehničkim inovacijama. 

Krajem 19. vijeka Samuel C. Prescott i William Underwood iz Sjedinjenih Američkih Država uzdigli su postupak konzerviranja na naučnu osnovu, precizno odredivši postupke pasterizacije i sterilizacije za specifične vrste hrane.

Fabrike konzervi obično se nalaze u neposrednoj blizini krajeva u kom se proizvodi hrana koju treba konzervirati, jer je poželjno da se hrana što je moguće brže konzervira. 

Proces konzerviranja konzervi Stari Beograd sastoji se od nekoliko faza:

  1. čišćenja i dalja priprema sirovine
  2. punjenje konzervi (danas obično pod vakumom) 
  3. zatvaranja konzervi 
  4. sterilizacije konzerviranih proizvoda, 
  5. označavanja (eiketiranja) i 
  6. skladištenja gotovih industrijskih proizvoda 

 

Punjenje konzervi obavlja se ručno ili automatski, konzerve se pune čvrstim sadržajem i dodatnim tečnostima (ulje i salamure) kako bi se istisnuo vazduh što je moguće više. Napunjene konzerve zatim prolaze kroz toplu vodu ili paru, na taj način se zagrejana hrana širi i istiskuje preostali zrak, tako da se nakon zatvaranja konzerve stvara delimični vakum. 

Kad su konzerve napunjene, na njih se mašinski stavljaju poklopci. Nakon tog prolaze fazu sterilizacije, gdje se zagrevaju na temperaturama dovoljno visokim i dovoljno dugo, tako da se unište svi mikroorganizmi (bakterije, plesni, kvasci) koji su možda još uvijek prisutni u sadržaju. Grejanje se vrši u sterilizatorima pod visokim pritiskom, obično koristeći temperature od oko 116°C. Nakon tog se konzerve hlade, vodom ili vazduhom.

 

KONZERVE STARI BEOGRAD KONZERVIRAJU SE PROCESOM STERILIZACIJE

KONZERVA SADRŽI RIBU, ULJE(ILI SALAMURU) I SO.

KONZERVA NE SADRŽI NI JEDAN KONZERVANS NI ADITIV!!!

Konzerve čuvajui većinu hranjivih sastojaka: proteine, ugljene hidrate i masti koje ne menjaju svoju strukturu, kao ni vitamini ACD i B2. 

 

SPECIJALITETI U 2 ČINA NA 1000 NAČINA

Specijaliteti koji se vole očima, opisuju biranim rečima, a nastaju u samo 2 čina.
1. čin - Odaberi i otvori
2. čin - Obogati i začini
Pronađi svoj, dok te inspirišu naši načini!

Gurmanski zalogaji

Ništa vas ne raduje kao kvalitetno pripremljen obrok, sa pregršt namirnica punog ukusa? 

Brzi zalogaji

Trka, frka, panika! Sve je jasno, ali vaš stomak ne mora da trpi. Pripremite jela lako i pritom razmazite svoja nepca. 

Posni zalogaji

Postite?
To ne znači da treba da se odreknete slasnih i ukusnih obroka.

Hajde da pričamo